Када треба позвати дежурног лекара хитне медицинске помоћи?

Посебно пажњу посветити старим особама и деци. Код старих особа, неопходна је опрезност, јер су симптоми болести често мање изражени, иако је стање тешко. Често од року од сат, два здравствено стање старих се погоршава.

Код деце, нарочито код одојчади знаци болести у почетку нису увек типични. Уколико се влазним облозима, туширањем са млаком водом, лековима за скидање телесне температуре није могуће смањити температуру са 39,5 о Ц, а уз то и уочава опште, лоше стање, потиштеност, поспаност - то су знаци на које треба обратити пажњу. Мала деца су склона исушењу. После дужег повраћања, пролива (сат-два) може брзо настати опште тешко стање (дехитратација). То захтева болничко лечење са надокнадом течности путем инфузија. У циљу спречавања исушења организма деце, редовно појити дете (мањи гутљаји, чешће). Не утопљавати, покривати!

Хитно позвати лекара ако се јави

• Изненадна појава јаког бола
• Оштар бол у грудима, или у трбуху
• Упоран, јак бол иза грудне кости, који не реагује на лекове и траје дуже од 5 минута (може да буде предзнак срчаног инфаркта)
• Бол који се шири према левој руци, праћен отежаним дисањем, презнојавањем, муком, гадењем и повраћањем. Сажвакати један аспирин, поставити се у полуседећи положај, одмах позвати лекара
• Код младих особа приликом уочавања бола у грудима, нарочито ако се чује отежано дисање (чујно на даљину - кркљање), мислити на плућни едем - болест која угрожава живот болесника. Умирити болесника, поставити га у удобан седећи положај, одмах позвати лекара.
• Јака главобоља (најјача до сада) може бити симптом анеуризме (проширења артерије у мозгу).
• Са јаким боловима у трбуху се одражава прснуће трбушне артерије, упала слепог црева итд.
• Код жена у фертилно доба - несношљив бол у доињем трбуху која је повремено праћена и вагиналним крварењем ван менструалног циклуса указује на побачај или на ванматеричну трудноћу. Цесто болеснице нису ни свесне, да су трудне, и у овом случају је неопходна хитна интервенција лекара.
• Трњење, општа слабост, ограничена покретљивост половине тела, лица, промене у говору, промене у дисању, неједнаке зенице су симптоми можданог удара. С обзиром, да ови симптоми нису праћени боловима, често им се не придаје значај. Знаци могу привремено и да се смање. У позадини је обично угрушак крви, који је доспео у мождани крвоток и физички онемогућава нормалан проток крви у мозгу. Изнад 65 година мождани удар није редак случај.
• Повредене у саобраћајној несрећи, возило хитне медицинске помоћи аутоматски уноси на ургентно одељење боинице. Ако је неко повреден у кући, звати лекара у слућају:
  • Повреде главе, губитка свести (може доћи до повреде крвног суда у мозгу што даје симптоме након неколико сати).
  • Уколико је дошло до јачег крварења.
  • Уколико је повредени екстремитет отечен, деформисан (не може да стане на ногу, не може да диже са руком) мисли се на прелом, угануће. Имобилисати и позвати дежурну службу хитне помоћи.
• Уколико долази до погоршања стања хроничног болесника, напр.
  • Астматични напад, гушења не попушта на уобичајену дозу лекова, не повећати дозу лека самоинициативно, него звати лекара.
  • Срчани болесници, диабетичари, епилептичари морају бити обучени, знати, до које мере могу сами себи помоћи и када треба да позову стручну помоћ.
  • Код нагло погоршаног стања лечених психиатријских болесника (схизофреничари, депресивни болесници, манијако депресивни болесници...) када угрожавају своје и туде здравље, постају опасни за околину - затражити лекарску помоћ.
  • У случају сумње или потврдене употребе наркотика.
  • Код тровања или сумње на тровање (водити рачуна, да се отров не баци, да се повраћени садржај не одклони до долазка лекара). Од раног препознавања отвора зависи изход лечења. Немојте се изненадити, ако лекар понесе са болесником до болнице и бочицу отвора на коју се сумња.
  • Кризне ситуације када прети опасност самоубиства - хитно позвати лекара.

Ситуација када не треба одузети време дежурног лекара од болесника чље обољење захтева хитну интервенцију (може да чека до сутра)

• У случају мање инфекције, назеба останите у кревету, скидајте повишену температуру по потреби. Изузетак у случају гушења, немогуáност гутања.
• Код мањих повреда пружити самопомоћ или прву помоћ. Изузетак јаче крварење које се не зауставља ни после пружања прве помоћи. Угризи (пса, мачке, лисице...) захтева лекарску помоћ.
• Бол познатог порекла (и раније сам имао сличне тегобе) као што су бол у крстима, главобоља, менструациони болови итд.
• Проблеми варења (неугодна опстипација, пролив, повраћање, која није праћена високом температуром) не припада дежурном лекару хитне медицинске помоћи, сем ако није праћена крварењем и наглом надутошћу трбуха. Надокнада течности, останите у кревету, сутра се јавите вашем лекару.
• Ако су вам нестали лекови - увек држите минималну резерву лекова, то се нарочите односи на инсулине и лекове за срце
• Уколико желите одговор на питање у вези вашег здравстеног стања, то тражите од вашег ординирајућег лекара! Лекат хитне медицинске помоћи на то нема времена, нити ће да суди о постављеној диагнози и о досадашњој терапији. Његов задатак је хитно збрињавање болесника.

А на крају свако треба сам да одлучи хоће ли позвати дежурну службу хитне медицинске помоћи или не. Одлука није лака. Уколико сте у недоумици позовите лекара. Уколико је ситуација тешка, сваки секунд је важан. Ако сте непотребно позвали лекара - нисте први коме се то десило.

Нешто није у реду? Не осећате се добро, треба да се обратите лекару. Да ли то чинити одмах? Свако себе или своје чланове породице познаје боље од лекара. Препустите се својим предосећањима! Ако сто неодлучни, немојте вагати, позовите лекара.

Покушајте дефинисати ваше тегобе

• Предлажемо да оцените бол (скала од један до десет)
• Када су почеле тегобе?
• Наведите лекове које узимате
• Које болести сте преболели?

Ти подаци ће вам олакшати давање информације лекару. Ако за то нема времена, немојте паничити, зовите лекара на телефон 94 (позив тог броја је бесплатан са свих телефона) или са мобилног телефона 022 / 311-124.

Дежурни здавствени радник хитне медицинске помоћи одредује приоритете. Предност има болесник, који је у најкритићнијем здравственом стању - процењује се на основу ваших драгоцених одговора. Најчешћа питања су:

• На шта се жали?
• Кад је почело?
• Да ли је почело нагло?
• Које лекове узима?
• Године старости
• Адреса становања
• Име и презиме

Никад не чинити!

У жељи да стигнете до лекара што пре кад вам је лоше, немојте сами сести у кола, не возите када сте болесни (нервозни, имате повишену температуру, муку, гадење, повраћање). Успут ваше здравствено стање може да се погорша. Самим тим и ризик изазивања саобраћајне несреће је већи.

У циљу спречавања лажних позива тражи се и име онога ко је звао хитну помоћ као и телефон са кога зове. Сви разговори се снимају.